U intervjuu za dnevni list „Politika“, direktorka projektovanja Delta Real Estate kompanije, Ivana Letić, govorila je o izazovima i postignućima tokom rekonstrukcije Sava Centra. Sa novinarkom Daliborkom Mučibabić podelila je detalje o toku rekonstrukcije, kao i izazovima koji su se pojavili tokom realizacije projekta. Takođe, osvrnule su se na buduće planove kompanije, s naglaskom na Delta District – najprestižniji projekat u portfoliju Delta Real Estate-a, koji je sada u potpunosti u fokusu tima. Deo ovog ekskluzivnog intervjua prenosimo vam u nastavku.
U prvom redu, u nizu plavih stolica postavljena je jedna crvena:
Zovu je maršalka. Jedina je crvena u društvu 4.049 novih plavih španskih „Figueras” fotelja. Nosi broj 10 i montirana je u prvom redu na sredini čuvene Plave dvorane. Na istom mestu, samo u fotelji koja je tada bila plava, sedeo je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito kada bi posećivao Sava Centar (SC) koji je pre skoro pola veka sagrađen za održavanje Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Od tada sveobuhvatno nije bio obnavljan sve do pre tri godine kada su majstori ušli u kompleks od 100.000 kvadrata i izašli iz njega prošlog septembra. Tada je stavljena tačka na rekonstrukciju u koju je kompanija Delta Holding, kao novi vlasnik najvećeg kongresnog centra, uložila 120 miliona evra, a njen autor je arhitekta Ivana Letić, direktorka projektovanja u Delta Real Estate-u.
– Crvena fotelja je svojevrstan omaž bogatoj istoriji Sava Centra. Ideja je potekla od mene, ali su je sve kolege koje su bile uključene u rekonstrukciju oberučke prihvatile. Mnogo energije i vremena smo uložili da prikupimo što više podataka o tako važnom kongresnom i kulturnom zdanju i iznenadili smo se time koliko malo zvanične literature postoji.
Šta je bio najveći izazov u obnovi SC, koji je spomenik kulturne i političke istorije?
Prvi izazov je bio upoznavanje objekta i razumevanje toga šta je u stvari Sava Centar, zdanje vanredne arhitekture. Potom pronalaženje prave mere između starog i novog, da se sačuva njegov duh, prepoznatljivost, estetika, sve ono što je on značio ljudima, a da ga opet modernizujemo tako da to ne bude ekstravagantno i preskupo bez poruke. Jer, Sava Centar ne može sebi da dozvoli da 2025. bude objekat iz 1977. On treba da postavlja neke nove granice i otvara nove mogućnosti.
Mislite li da ste to postigli Immersive salom sa 16 projektora u kojoj se korišćenjem savremene tehnologije digitalni sadržaji, slika i zvuk projektuju na zidove sale i stvaraju osećaj uranjanja u prostor, kao i zimskom baštom?
Ta sala je tehničko-tehnološka inovacija. Kao što je SC bio čudo kada je izgrađen, ispred svog vremena, tako je Immersive sala neka vrsta čuda koja ne postoji na tržištu, koja daje drugačiji odnos prema događajima. Takođe i zimska bašta, odnosno atrijum, donosi različitost, novinu kada je u pitanju odnos prema zajedničkom prostoru.
Rekli ste da ste pristupili sa ogromnim poštovanjem prema objektu i da vas je iznenadilo u koliko lošem stanju je bio.
On je bio u gorem stanju nego što se na prvi pogled činilo, a već tada je bio na izdahu. Pošto je objekat bio u upotrebi, mislili smo da su neke stvari poput statike, bezbednosti na svom mestu. Ali nije bilo sve u najboljem stanju. Fasada sa dva tanka stakla bila je loša, voda je ušla u objekat i narušila čeličnu konstrukciju i sve smo morali da proverimo i saniramo. Ugradili smo fasadu sa trostrukim staklom, koja je teža od stare, ali energetski efikasnija, te smo ojačali i konstrukciju objekta.
U kojoj meri je arhitekta Stojan Maksimović, projektant kongresnog centra, bio uključen u njegovu obnovu?
Odmah smo dobili saglasnost. U Ameriku, gde je živeo sve do smrti februara prošle godine, poslali smo mu idejno rešenje, uzorke materijala i rendere. Njegova reakcija je bila pozitivna i prokomentarisao je da je mnoge stvari koje smo mi predvideli i on godinama predlagao da se urade, ali tada nisu bile sprovedive. Posle svega nam je jasno i zašto se pre nas niko nije upuštao u rekonstrukciju koja nije bila samo izuzetan finansijski poduhvat, nego je zahtevala i ozbiljne resurse u svakom smislu.
Na šta konkretno mislite?
Na znanje, stručnost, motivaciju našeg tima i svih drugih ljudi koji su bili uključeni u ovaj projekat. Mnogi su dolazili i tražili da bilo šta rade na Sava Centru, zato što taj objekat svima nešto znači i vezuje se za lepe uspomene. Delta se može pohvaliti velikim iskustvom i kompanija je koja je imala mnoge izazovne projekte, ali sa SC-om ništa se ne može uporediti. Mislim da smo morali da uradimo sve ranije objekte da bismo mogli da se uhvatimo u koštac sa obnovom Sava Centra. Sava Centar je jedna od najvažnijih simbola svega onoga što je Delta Holding postigao u prethodne tri decenije.
U početku je bilo i nepovjerenja prema tome šta će od starog centra ostati, sumnji da ste ga od grada kupili samo da biste ga kasnije što bolje prodali…
Očekivano, bilo je i negativnih komentara, a naravno nije mi bilo svejedno. Rekonstrukcija je reč koja zvuči invazivno i mnogi su brinuli o sudbini Sava Centra. Istina je da su komentarisali, ali niko od tih ljudi nije došao i pitao „Kako mogu da pomognem?” ili se obratio sa „Stojim vam na raspolaganju”. Sava Centar nije na prodaju.
Ostajete u komšiluku SC i prelazite na Delta District kompleks sa hotelom InterContinental, poslovnim apartmanima i poslovnom zgradom preko puta Hayatta. U kojoj fazi je taj projekat koji vi takođe potpisujete?
U fazi smo izrade projektne dokumentacije za građevinsku dozvolu i pripremamo lokaciju – uklanjamo brojne šipove koji su davno ugrađeni i na koje nismo računali. Delta District predstavlja izuzetan koncept luksuznog života, kombinujući prestižne rezidencijalne kule, hotel InterContinental i poslovnu kulu. Hotel sa 5 zvezdica i 203 sobe, obogatiće ponudu Beograda, kao i svakodnevni život vlasnika rezidencijalnih i poslovnih apartmana na ovoj izuzetnoj lokaciji.
Rezidencijalne kule pružaju ekskluzivne zajedničke sadržaje poput privatnog bioskopa, teretane, salona za zabavu, dečjih igraonica i pažljivo uređenih privatnih parkova. Hotel i rezidencijalne kule su međusobno povezani, stvarajući jedinstven prostor za život i uživanje. Ovaj kompleks simbolizuje savršen spoj luksuza, funkcionalnosti i prestiža, dok se istovremeno oslanja na nasleđe InterContinental brenda, nekada sinonima za eleganciju na mestu današnje Crowne Plaza-e. Ponosni smo što će ovaj projekat obogatiti ponudu naše destinacije i uz Sava Centar, spremno dočekati EXPO.
Delta District će praktično imati četiri visoka objekta, od kojih će poslovni apartmani imati 100 metara, a hotel 96?
Apartmani za svakodnevni život nalaze se u dve povezane kule; od kojih je jedna visine 100 metara, a druga niža, 60 metara. U istom kompleksu nalaze se i poslovna zgrada i hotel InterContinental.
Je li to dobra pozicija za tako visoka zdanja?
Mi smo radili studiju visokih objekata i sve što je bilo neophodno za izradu plana detaljne regulacije za Blok 20. Delta District neće svojom visinom ugroziti Hayatt, već će i taj objekat postati deo te panorame, sa kompletiranim ulicnim profilom u kojem je godinama bila neka rupa i gradilišna ograda. Ulica Milentija Popovića dobiće formiranu konturu sa kulminacijom na mestu Delta Districta koji će biti reper, a sve ostalo ima svoju liniju, koja smiruje i balansira. Sagledavajući širi kontekst, naš projekat dobija veću vrednost, ali i daje vrednost okolini, što je uzajaman proces. Nikome nije potrebno da se nešto sagradi po svaku cenu, a da dugoročno napravi problem.
Pre godinu dana Delta je kupila bivšu Radovu zgradu iza Hayatta. Šta je ideja za tu lokaciju?
To je otvorena tema kojom ćemo se tek baviti. Kompleksna je lokacija koja zahteva da se o njoj dobro promišlja, nema potrebe žuriti sa konceptom. Delta District i novi projekti su apsolutni prioritet u naredne dve godine.
A Delta Land, kompleks mešovite namene sa stanovima, komercijalnim i javnim sadržajima u Bulevaru despota Stefana gde ste porušili gotovo sve nekadašnje fabričke hale osim dva objekta?
Želja nam je da što pre započnemo gradnju na tom mestu i nadam se da ćemo sledeće godine ući u razradu sledećih faza projekta. Razvoj ove lokacije, vidimo kao naš doprinos razvoju tog dela grada i Bulevara despota Stefana, u periodu kada će početi gradnja tunelske veze Savske i Dunavske padine.
Jeste li odustali od čuvenog Delta Planeta na Autokomandi projekta koji najavljujete i menjate duže od decenije i po?
Nismo odustali, ali to je, stvarno, iz mnogo razloga naša najkompleksnija lokacija. Ona je u stalnoj vezi sa planom Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP-a) i grad konstantno radi na boljem rešenju saobraćaja za Autokomandu. Da bismo počeli razvoj ovog projekta, potrebno je da se izradi novi plan detaljne regulacije, čija izrada je u toku. Osluškujući potrebe tržišta, odustali smo od klasičnog šoping mola, već težimo projektu koji će imati mešovitu namenu.
Ostajete li pri ideji sa kulama na toj lokaciji?
Visoki objekti su mogući, analiziramo, ali je rano o tome pričati. Ovu lokaciju zasigurno nećemo graditi pre EXPO-a.
Plašite li se veštačke inteligencije? Hoće li ona oteti posao arhitektama?
Ne, veštačka inteligencija samo može, kao odličan saradnik, da pomogne projektantu da izađe iz nekog kreativnog izazova i od nje nikako ne treba bežati. Naprotiv, velike arhitektonske firme, na primer, razvijaju sopstvene aspekte veštačke inteligencije i softvere kojima dosta ubrzavaju proces u kojem ima dosta repetitivnog a obimnog posla. Čovek je na kraju krajeva kreator svega.
